PRIJEM KOSOVA U SAVET EVROPE NARUŠAVA KONCEPT EVROPSKOG PRAVA: Stručnjaci upozoravaju na OZBILJNU grešku i narušavanje ljudskih sloboda

Da li će Evropa iz jeftinih političkih pobuda dati sebi, vrlo opasan autogol i narušiti dostignuti stepen ljudskih sloboda i prava, i poništiti dosadašnji napredak vladavine prava, znaćemo vrlo brzo.

Zadatak srpske diplomatije i srpskih vlasti je da ukažu na ovu nezakonitost, neprincipijelnost i opasnost od prijema Kosova u Savet Evrope.

Predloženi prijem Kosova u Savet Evrope, u slučaju pozitivnih odluka Saveta ministara i Generalne skupštine Saveta Evrope, predstavljao bi udar na temelje ove evropske međudržavne organziacije čiji je osovni cilj zaštita ljudskih prava i načelo vladavine prava.

Prijem Kosova u Savet Evrope direktno je protivan pojedinim odredbama Statuta Saveta Evrope, jer u članu 1. stav C Statuta navedeno je: “Učešće država u Savetu Evrope ne treba da utiče na njihov doprinos radu Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija …”.

Iz ove odredbe evidnetno je da članica Saveta Evrope mora da bude i međunarodno priznata država i članica Ujedinjenih nacija što Kosovo svakako nije.

U članu 3. Statuta Saveta Evrope navedena su pravila koja Kosovo apsolutno u ovom trenutku ne ispunjava po svim kriterijumima evropskih eksperata koji između ostalog prate i proces pridruživanja Evropskoj uniji, tako i svetskih eksperata iz oblasti ljudskih prava.

Naime član 3. Statuta Saveta Evrope predviđa: “Svaki član Saveta Evrope prihvata princip vladavine prava i princip na osnovu koga sva lica pod njegovom jurisdikcijom uživaju ljudska prava i osnovne slobode, i iskreno će aktivno sarađivati na ostvarivanju cilja navedenog u poglavlju jedan.”

Kosovo i vladavina prava su dva dijametralno suprotna pojma. Ova teritorija pod administrativnom upravom Ujedinjenih nacija, a formalno većim delom pod kontrolom kosovske vlade je leglo organizovanog kriminala kada je u pitanju trgovina ljudima, oružjem i drogom. Tamnošnje pravosuđe je na najnižim mogućim granama i pored učešća sudija u međunarodnim većima angažovanih preko OUN-a.

Državna uprava je u katastrofalnom stanju što se vidi iz ocena evropskih eksperata za pridruživanje EU. Inspekcijski organi, prema brojnim izveštajima pomenutih eksperata, inspeksijski organi gotovo da ništa ne rade, zavisni su kao i sudovi i drugi administrativna tela od izvršne i zakonodavne vlasti…

Ogroman problem je i položaj srpske zajednice na Kosovu, kao i drugih manjina kojima su uskraćena brojna prava i slobode.

Ako bi Kosovo postalo članica Saveta Evrope moralo bi da ratifikuje i Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koja je razvila poseban mehanizam za međunarodnu zaštitu ljudskih prava i omogućila stvaranje pravne materije nazvane „evropsko pravo ljudskih prava“.

“Evropsko pravo ljudskih prava” prijemom Kosova u Savet Evrope izgubilo bi u velikoj meri svoj osnovni smisao, efikasnost i postalo bi u velikoj meri mrtvo slovo na papiru.

Kosovo je najgori mogući primer nepoštovanja ljudskih prava. To je lako utvrditi i analizom stanja prava i sloboda na Kosovo i Metohiji, a koje proklamuje Evropska konvencija.

Prvo na život iz člana 2.
Evropske konvencije je na Kosovu kada su u pitanju naročito srpske i druge nacionalne manjine, ali i protivnici izvršne vlasti vrlo sporno. Cela kosovska administracija i kvazi- država izgrađeni su na brojnim terorističkim zločinima i nasilju. Mnogi od tih zločina ostali su nekažnjeni, a formalni elementi prava na život koji se ogledaju u postojanju na zakonom zasnovanim efektivnim i efikasnim istragama je često samo pusti san na Kosovu.

Zabrana mučenja iz člana 3. Evropske konvencije podrazumeva i zabranu od nečovečnog i ponižavajućeg postupanja. Srpski i nealbanski živalj na Kosovu i Metohiji je primoran da živi u eklavama, u stalnom strahu, jer kosovska kvazi-država je i stvorena kršenjem zabrane mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja.

Član 5. Evropske konvencije propisuje pravo na slobodu i bezbednost koje je posebno ugroženo malobrojnim Srbima povratnicima na Kosovu. Od 280.000 prognanih Srba sa Kosova vratilo se samo nekoliko hiljada koji su često izloženi nezakonitim hapšenjima i lišavanjem sloboda u cilju zastrašivanja povratka izbeglih i raseljenih. Na taj način se učvršćuje i demoratska ekspanzija albanskog stanovništva uz pomoć koje je promenjena etnička struktura Kosova.

Pravo na pravično suđenje iz člana 6.

Evropske konvenvcije pred nezavisnim i nepristrasnim sudovima i u razumnom roku na Kosovu je nemoguće ostvariti, kada su u pitanju Srbi.

Njihovi pokušaji da ostvare sudsku zaštitu otete imovine su gotovo nemoguća misija. Takvi sporovi traju i po nekoliko decenija. Mnogi su počeli 2002. godine, ali ni dan danas nisu blizu pravosnažnom presuđivanju. Pristup Srba sudovima i ostalog nealbanskog življa je gotovo nemoguće. Čak 70.000 Srba prijavilo je da im je oteta i uzurpirana imovina.

Srbima je otežano i ostvarivanje prava u krivičnim postupcima, jer teško dobijaju pomoć adekvatnih prevodilaca, adekvatnih branilaca, zvanični prevodi kosovksog krivičnog zakonodavstva ima po više od desetina hiljada slovnih i gramatičkih grešaka, pa su gotovo neupotrebljivi.

Zagarantovani sloboda misli, savesti i veroispovesti iz člana 9. na Kosovu je i više nego ograničena, i to ne samo za Srbe, već i za političke protivnike vladajućeg režima, naročito su ugrožene verske slobode Srba. Srbi su sprečeni da sprovode obrede i običaje, što je upečatljivije pri obilascima grobnih mesta na zadušnice i prilikom drugih većih verskih praznika.

Srpske crkve i ostale svetinje sistematski su uništavani i devastirani, a događaji iz martovskog pogroma iz 2004. godine kada je srušeno i zapaljeno 35 crkava i manastira, preko 700 srpskih kuća, mnoge pošte, domovi zdravlja, škole i proterano više od 4000 Srba pred očima 38.000 vojnika Kfora i 8000 UN policajaca su više nego jasna ilustracija stanja sloboda i prava Srba na Kosovu.

Skrnavljenje i napadi na srpske svetinje su svakodnevni i uglavnom nekažnjeni.

Preostali Srbi na Kosovu uvek ističu da im je i bitno ograničena slobode iz člana 10. i člana 11. Evropske konvencije, i to: sloboda izražavanja i sloboda okupljanja i udruživanja. Poslednje zabrane organizovanje izbora u srpskim zajednicama na Kosmetu su najbolji dokaz tome.

Osnov Evropske konvencije je zabrana diskriminacije iz člana 14. Kosovo je najdrastičniji primer diskriminacije nealbanskog življa po osnovu jezika, veroispovesti, nacionalnog porekla.

Povezano sa srpskom nacionalnom manjinom uzrok je brojnih diskriminacija koje je nemoguće opisati bez tomova knjiga.

Ovaj brzopotezni osvrt na stanje samo nekih od Evrospkom konvencijom zagarantovanih sloboda i prava pokazuje svu suludost ideje da se Kosovo primi u Savet Evrope i tako uništi dostignuti koncept evropskih ljudskih prava.

Ukoliko Kosovo zaista postane članica Saveta Evrope, Evrospki sud za ljudska prava u Strazburu moraće da zaposli pored postojećih 47 sudija, još toliko, jer se može očekivati da sa Kosova stigne još tristo predstavki (tužbi) godišnje“.

Da li će Evropa iz jeftinih političkih pobuda dati sebi, vrlo opasan autogol i narušiti dostignuti stepen ljudskih sloboda i prava, i poništiti dosadašnji napredak vladavine prava, znaćemo vrlo brzo. Zadatak srpske diplomatije i srpskih vlasti je da ukažu na ovu nezakonitost, neprincipijelnost i opasnost od prijema Kosova u Savet Evrope.

Ukoliko Evropa želi da puca sebi u nogu i grubo se poigra sa ugledom i efikasnošću Saveta Evrope, može to da uradi, ali treba da znaju da će sa prijemom Kosova u Savet Evrope postati organizacija bez ugleda, integriteta i mogućnosti da se efikasno bavi osnovnim zadacima zaštite vladavine prava i ljudskih sloboda.

Izvor: Srbija Danas/in4s.net

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *