Erdogan u ofanzivi za nezavisno Kosovo

Turska ima kapacitet da lobira za priznavanje kod širokog spektra zemalja, ali ne verujem da bi učinci zalaganja Ankare bili spektakularni, ocenio je za „Politiku” Darko Tanasković

Gde god postoje „potlačene države, mi smo tu da pomognemo, a jedna od ovih zemalja je Kosovo, pokušavamo da radimo na povećanju broja zemalja koje priznaju Kosovo”, poručio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pred polazak na turski deo podeljenog Kipra. „Nadamo se da ćemo ove godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, na sastanku koji ću imati s Bajdenom, ponovo razgovarati o ovoj temi, da po pitanju priznanja Kosova zajedno radimo”, naveo je Erdogan. U odnosu na činjenicu da smo u poslednje vreme u javnosti slušali brojne poruke o izvanrednima odnosima Srbije i Turske, ova Erdoganova izjava mogla bi da predstavlja iznenađenje. Međutim, ona ne iznenađuje nekadašnjeg ambasadora u Turskoj Darka Tanaskovića. Ovaj poznati islamolog za „Politiku” kaže da ovakav Erdoganov stav predstavlja samo nastavak dosledne turske politike prema „kosovskoj nezavisnosti”. Naši sagovornici podsećaju da je ova zemlja, 2008. godine bila druga država koja je priznala „Kosovo”.

A iskusni diplomata Zoran Milivojević u Erdoganovim rečima, između ostalog, vidi želju Turske da dominira regionom. Takođe, Milivojević podseća da je Turska veoma savesna članica NATO-a, da ima interese da učvrsti odnose s Amerikom i NATO-om, ali i da ima ambiciju da bude jedan od lidera islamskog sveta. „Kosovo je već viđeno kao član NATO-a, pod uslovom da se potvrdi kao država. Očigledno je da sada to pitanje dobija veoma važnu dimenziju u kojoj Turska ima veliku ulogu”, upozorava ovaj diplomata.

Nesumnjivi uspon bilateralnih odnosa između Srbije i Turske, čiji smo svedoci i kome se možemo samo radovati, kako kaže Darko Tanasković, ne bi smeo da nas zavara u pogledu kontinuiteta dva strategijska prioriteta Erdoganove spoljne politike. „To su državno-nacionalni interesi Turske, onako kako ih on vidi, i podrška svim onim muslimanskim zajednicama u svetu, pa i na Balkanu, čije bi jačanje doprinelo poziciji Turske na sveislamskom planu”, kaže Tanasković.

Podseća da se mora shvatiti da u ostvarivanju pomenuta dva prioriteta turski predsednik ne zazire od povremenog razilaženja, pa i sukobljavanja, i sa interesima država koje su svetske sile, kao što su SAD i Rusija, bez obzira na to što s tim velikim partnerima održava i razvija uspešne ili bar uravnotežene odnose u nekim drugim domenima. Složeni odnosi sa strateškim partnerom Rusijom, dodaje Tanasković, u vezi sa Sirijom ili Nagorno-Karabahom najbolji su primer. „Kako onda očekivati razumevanje za osećanja Srbije u pogledu tretmana ’Kosova’? Bilo bi to naivno. ’Kosovo’ je naš nacionalni prioritet, a za Erdogana stvar rutinske podrške, kako se izrazio, ’potlačenim državama’. Nije, svakako, slučajno ni to što je ovu izjavu dao pred posetu turskoj republici severni Kipar, stvorenoj turskom vojnom intervencijom, koju u svetu priznaje jedino zvanična Ankara”, kaže naš sagovornik i dodaje da nije Turska jedina država s kojom se, kada je tzv. Kosovo u pitanju, naši bilateralni odnosi kreću dvostrukim, odnosno paralelnim kolosecima.

Tanasković objašnjava da Turska ima kapaciteta da lobira za priznavanje „Kosova” kod širokog spektra zemalja, kako muslimanskih, tako i nemuslimanskih, uključujući neke u Aziji i Africi, ali ne veruje u veliki uspeh. „Ne verujem da bi učinci turskog zalaganja bili spektakularni iz više razloga povezanih sa spoljnom politikom Turske tokom poslednjih godina, kao i njenim relativnim položajem u koordinatama međunarodnih odnosa. Uostalom, i bez izjava s najvišeg mesta, koje se daju u određenim trenucima i sa određenim ciljem, Turska je i do sada bez mnogo uspeha lobirala za priznavanje nezavisnosti ’Kosova’”, dodaje Tanasković i napominje da se najava pojačanog turskog angažmana u prilog „Kosova” ne bi smela zanemariti.

Zoran Milivojević je precizirao da bi Turska mogla da utiče na stav Indonezije budući da je ona najveća islamska država koja nije priznala Kosovo, kao i na Tunis, Maroko i Alžir. Cilj je, kako dodaje, da se predupredi odustajanje nekih zemalja od priznanja takozvanog Kosova. „Sad se potvrđuje teza da je kosovsko društvo jedno od okosnica turske strategije na prostoru Balkana”, dodaje naš sagovornik. Očigledno je da je Zapad usaglasio novu ofanzivu kada je u pitanju priznanje „kosovske nezavisnosti” i da je u njoj NATO dobio posebnu ulogu. Milivojević smatra da zauzimanje prostora zapadnog Balkana dobija sve više na značaju i da naša zemlja mora da reaguje ofanzivno budući da je krenula pojačana ofanziva Zapada. Zato je neophodno da se uključe svi bitni akteri na svetskoj političkoj sceni.

„Najava Erdogana da će u Ujedinjenim nacijama razgovarati s Bajdenom o kosovskom pitanju pokazuje da u tom trouglu Turska–Amerika–NATO već postoji usaglašena strategija. To definitivno pokazuje da sadašnja američka administracija zadržava pravo da poštuje samo one odredbe Vašingtonskog sporazuma koje idu u prilog sadašnjoj vlasti. Stav Kurtija uveliko pokazuje da ne želi da poštuju ovaj sporazum koji je propisao moratorijum na lobiranje za priznavanje ’Kosova’. Takođe, ovo je prilika da EU napravi otklon od ovog dokumenta koji je rezultat Trampove politike”, objašnjava Milivojević.

Kada su u pitanju naši dalji odnosi s Turskom Darko Tanasković kaže da, s jedne strane, treba istrajno i uverljivo razvijati što konstruktivnije i sadržajnije odnose sa ovom zemljom, ali da istovremeno moramo, u bilateralnoj diplomatskoj komunikaciji, ukazivati na to da prenaglašena aktivnost Ankare na liniji afirmisanja tzv. državnosti Kosova ne doprinosi ukupnom razvoju obostrano korisne saradnje. Takođe, neophodno je, kako zaključuje, intenzivno i diferencirano raditi i sa trećim stranama.

Jelena PopadićAntrfile

Koje „dobre vesti” Priština očekuje iz Grčke

Ministarka spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija Donika Gervala kaže da Prištinu uskoro očekuju „dobre vesti” iz Grčke i poručuje da je „priterala uza zid” pet članica Evropske unije koje još nisu priznale takozvano Kosovo i da ne sumnja da će od njih dobiti priznanje. „Ne mogu da kažem ni datume, ni mesece, ni nedelje, jer nije ozbiljno govoriti o stvarima koje bi mogle da se dogode u budućnosti, spekulišući s datumima. Ali, mogu da vam kažem da smo s Grčkom na vrlo dobrom putu”, rekla je Gervala, prenosi Tanjug.

Diplomata Zoran Milivojević objašnjava da Gervala nema mogućnosti nikoga da pritera uza zid, već da je u pitanju sveukupna zapadna strategija. „Očigledno je da Zapad želi brzo da reši kosovsko pitanje, a strategija prema pomenutih pet evropskih zemalja već je zacrtana. Ove zemlje su veoma važne jer bi tada bila otvorena mogućnost da Evropska unija prizna ’Kosovo’”, kaže Milivojević. On podseća da je Grčka najslabija karika kada je u pitanju priznanje „Kosova” jer ima najmanje motiva za nepriznanje. Njen glavni motiv je upravo pitanje Kipra. Ipak, ova zemlja je, podseća Milivojević, pod konstantnim pritiskom Zapada, a nalazi se u veoma nepovoljnom ekonomskom položaju i ima velikog interesa da se politički osnaži kroz delovanje u regionu, a to bi bilo moguće ukoliko se uključi u transatlantske ciljeve koji podrazumevaju afirmaciju Kosova.

Izvor: politika.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *