Joksimović: Očekujem otvaranje barem jednog klastera

BEOGRAD – Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović očekuje da do kraja godine Srbiji u pristupnim pregovorima sa EU bude otvoren barem jedan klaster od dva za koliko je Evropska komisija dala preporuku.
Joksimović je novinarima kazala da će to da li će biti otvoren jedan ili dva klastera zavisiti od procene svake zemlje članice, a dogovor se donosi koncenzusom.

“Videćemo da li će to biti Klaster 4 ili Klaster 3 ili oba. Očekujem da konkretan i važan korak napravimo u ovom procesu”, kazala je Joksimović.

Podseća da je Evropska komisija jasno u Izveštaju o napretku zemlje preporučila otvaranje dva klastera sa Srbijom, Klaster 3 – inkluzivni rast i konkurentnost i Klaster 4 – zelena agenda, digitalizacija i održiva povezanost.

Ističe da po novoj metodologiji, prvi put je Izveštaj o napretku pisan uz aktivno učešće i kontribuciju zemalja članica.

“Bilo bi zaista neobično da sada zemlje članice ne podrže otvaranje makar jednog klastera ako su svi zajedno učestvovali u pisanju tog Izveštaja i u zaključcima koji preporučuju otvaranje”, kaže Joksimović.

Kaže i da se rad na ustavnim amandmanima danas u potpunosti privodi kraju, u smislu da će u Narodnoj skupštini biti usvojen čitav niz akata koji zaokružuju proces pripreme svih neophodnih procedura za izmenu Ustava u pogledu pravosuđa, načina biranja nosilaca pravosudnih funkcija i da će biti fiksiran datum za održavanje referendum.

Dodaje da time Srbija zaista zaokružuje najvažniji set aktivnosti na koji su je EU i zemlje članice usmerile da je to ključno.

“Tako da zaista mislim da bi bilo veoma neobično da ne otvorimo nijedan klaster”, navodi Joksimović.

Inovacijama podižemo konkurentnost Srbije i EU

Suština projekata finansiranih iz projekta IPA 2014 – Razvoj novih proizvoda i usluga od strane malih i srednjih preduzeća kroz komercijalizaciju istraživanja jeste da se nauka primeni i donese, pored impulsa razvoju, i konkretnu komercijalnu dobit mladim preduzetnicima, rekla je danas Joksimović.

Joksimović je novinarima nakon konferencije na kojoj je označen završetak projekta IPA 2014 kazala i da inovacije mogu biti vrlo rizična investicija u smislu da li će naći mesto na tržištu i potrošače, kao i da je uvek potrebno nekoliko godina da se vide rezultati i da se dođe do konkretne korist od takvih projekata.

“Svi ovi ljudi su pokazali hrabrost i ideju i samim tim što povezujemo izvore finansiranja sa izvorima EU mi premrežavamo i umrežavamo našu naučnu istraživačku zajednicu u evropski istraživački prostor, a samim tim i njihovi proizvodi postaju dostupni i postaje im dostupno i evropsko tržište”, kazala je Joksimović.

Ističe da u tom smislu podižemo konkurentnost ne samo Srbije, već i EU.

Kako kaže, to je ono gde partnerstvo Srbije i EU počiva, odnosno ne samo šta EU može da uradi za Srbiju, ali i ono što Srbija i sada pokazuje kao svoje kapacitete da pomogne celom evropskom kontinentu i EU da bude konkurentnija na globalnom tržištu i da to oseti svi građani Evrope.

“Zato je važno da nastavimo i reformski proces. Puno smo uradili u prethodnom periodu, očekujem da to bude valorizovano i kroz konkretne korake do kraja godine jer po novoj metodologiji svaki korak znači dublju mogućnost približavanja zajedničkim evropskim politikama i umrežavanje naših politika sa evropskim”, navela je.

Joksimović veruje da su i ovakvi projekti od izuzetnog značaja za naš evropski put, ali pre svega za razvoj naše zemlje, za mlade, za nauku i obrazovanje.

Ističe da Srbija nikada nije oskudevala ni u ideji, ni u pameti i smatra da su brojni naši ljudi doprineli brojnim evropskim zemljama u sektorima u kojima rade u tim zemljama.

U svakom slučaju, Joksimović naglašava da bi Srbija želela da zadrži te mlade ljude u Srbiji.

“Danas nema granice za nauku i inovaciju. Želimo da budemo ti koji ćemo podržati naše najtalentovanije i najdragocenije naučnike i u tom smislu zajedno sa EU nastavljamo sa ovakvim projektima”, kazala je.

Podsetila je da je ovaj projekat zajednički finansiran i podržan od Vlade Srbije i EU i pojasnila da kada se programiraju predpristupni fondovi EU na koje imamo pravo kao zemlja koja pregovara članstvo i koja je u pristupnom procesu, Srbija se rukovodi s jedne strane prioritetima nacionalnih reformi koje sprovodi, a s druge strane EU definiše prioritetne oblasti u koje želi da investira novac.

“Onda pregovaramo, vidimo koji projekti su zreli i koji su to projekti koji će dati najveći i konkretan efekat ne samo na BDP i rast, već šta će dopreti do naših građana, koje su koristi posebno za određene kategorije građana, a mislim da su mladi i naučnici motivisani da rade, imaju puno ideja”, kaže Joksimović.

Ističe da ideje ne pripadaju samo mladima, već da pripadaju svima i starijim generacijama.

Kako kaže, imajući u vidu visokotehnološke i sofisticirane projekte koji se uglavnom danas predominantno razvijaju na tržištu novih tehnologija, važno je da se u to ulaže.

Navodeći da su za ovaj projekat korišćena sredstva iz 2014, Joksimović kaže da uvek postoji period od pet do šest godina da se sprovedu projekti i realizuju te da je ovaj realizovan u roku.

“Svi ovi projekti koji su danas predstavljeni su zaista izvanredni i potpuno odgovaraju kriterijumima koji su postavljeni za realizaciju ovih projekata. Mi na ovome nismo stali, već 2018. imamo takođe veliki paket, koji je vezan za komercijalizaciju i unapređenje inovacionih tehnoloških kapaciteta malih i srednjih preduzeća”, najavila je Joksimović.

Kako je dodala, javni poziv je do kraja marta 2022. godine otvoren, a prijave se podnose preko e portala Fonda za inovacioni razvoj.

Izvor: Tanjug

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *