ODGOVOR NA VAŽNO PITANJE: Da li sa Trampovim odlaskom “odlazi” i VAŠINGTONSKI SPORAZUM?

Višemesečne dileme je, čini se, konačno razrešio budući šef američke diplomatije Entoni Blinken, koji je “aplaudirao” Trampovoj politici i politici specijalnog izaslanika Ričarda Grenela prema tzv. Kosovu i time dao signal da će, što se te teme tiče, nastaviti tamo gde su njihovi prethodnici stali.

Rešavanje pitanja odnosa Srbije i tzv. Kosova u prethodne dve godine obeležio je sada već bivši specijalni izaslanik Bele kuće Ričard Grenel, koji je umesto na dogovoru o političkim pitanjima uporno insistirao na saradnji koja će počivati na ekonomskom nivou. To je rezultiralo prvo potpisivanjem sporazuma o uspostavljanju avio-saobraćaja u Berlinu, a onda i potpisivanjem Sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa 4. septembra 2019. u Beloj kući.

Njime je, između ostalog, dogovoreno da Priština pristupa “mini Šengenu”, da se u Beogradu otvara kancelarija Američkog fonda za razvoj (što se ubrzo i desilo), i izgradnja mreže novih puteva i pruga. Priština se, takođe, obavezala da prihvata jednogodišnji moratorijum kojim se obustavljaju prijave za članstvo u međunarodnim organizacijama, a Beograd da će preseliti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim.

Dolazak Džoa Bajdena na mesto predsednika SAD, u Srbiji, ali i na Kosovu, nametao je jedno veoma važno pitanje – hoće li Vašingtonski sporazum ostati na snazi ili će ga nova administracija ostaviti po strani.

Višemesečne dileme je, čini se, konačno razrešio budući šef američke diplomatije Entoni Blinken, koji je “aplaudirao” Trampovoj politici i politici specijalnog izaslanika Ričarda Grenela prema Kosovu i time dao signal da će, što se te teme tiče, nastaviti tamo gde su njihovi prethodnici stali.

Rešavanje pitanja odnosa Srbije i tzv. Kosova u prethodne dve godine obeležio je sada već bivši specijalni izaslanik Bele kuće Ričard Grenel, koji je umesto na dogovoru o političkim pitanjima uporno insistirao na saradnji koja će počivati na ekonomskom nivou. To je rezultiralo prvo potpisivanjem sporazuma o uspostavljanju avio-saobraćaja u Berlinu, a onda i potpisivanjem Sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa 4. septembra 2019. u Beloj kući.

Njime je, između ostalog, dogovoreno da Priština pristupa “mini Šengenu”, da se u Beogradu otvara kancelarija Američkog fonda za razvoj (što se ubrzo i desilo), i izgradnja mreže novih puteva i pruga. Priština se, takođe, obavezala da prihvata jednogodišnji moratorijum kojim se obustavljaju prijave za članstvo u međunarodnim organizacijama, a Beograd da će preseliti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim.

Poraz Trampa je za neke značio i poraz Vašingtonskog sporazuma, a na takvom tumačenju su naročito insistirali na tzv. Kosovu, jer je veliki deo tamošnjih političara smatrao da je samo Srbiji u korist. Nedavno je predsednica Skupštine Kosova Vljosa Osmani najavila da će zatražiti njegovo revidiranje.

Ali da su od toga slabe vajde nagovestio je pre dva dana Blinken u Spoljnopolitičkom odboru Senata. Tada je republikanski senator Ron Džonson spomenuo Vašingtonski sporazum i ocenio da je delovalo kako se stvari nisu pomerale dok se nije pojavio Ričard Grenel sa idejom o normalizaciji ekonomskih odnosa. Odgovarajući na to, Blinken je rekao da postoji niz pitanja koje je administracija Donalda Trampa učinila van granica.

– Spomenuli ste rad koji je učinjen za tzv. Kosovo i Srbiju. Aplaudiram za to. Izabrani predsednik u prošlosti je proveo mnogo vremena u tim zemljama i mislim da deli ubeđenja o stvarima koje možemo da uradimo kako bismo pomogli Kosovu da ide napred, a nadam se i Srbiji – kazao je Blinken.

Osvrćući se na to, premijerka Ana Brnabić je kazala da implementacija Vašingtonskog sporazuma ostaje i navela da ministar finansija Siniša Mali potpisuje ugovor sa DFC oko grantova za mikro, mala i srednja preduzeća.

– Implementacija Vašingtonskog sporazuma ostaje, DFC ostaje u Beogradu i nastavlja se potpisivanje ugovora i finansiranje naših preduzeća – kazala je premijerka.

Politikolog i programski direktor organzacije “Novi treći put” Dimitrije Milić kaže da Vašingtonski sporazum u potpunosti predstavlja namere nove administracije.

– Što se Tonija Blinkena tiče, najidealniji scenario za ovaj region iz njegovog ugla gledanja je da sve države u narednim godinama Zapadnog Balkana uđu u EU i NATO, a da Kosovo* postane funkcionalno nezavisna država članica UN. Procena je da bi time region bio trajno stabilan i u okvirima zapadnih institucija. To bi drastično umanjilo manevarski prostor Kine i Rusije, da na ovom prostoru nađu uticaj ili, u gorem slučaju, državu koja bi se na svoju štetu i njihovu korist konfrontirala Zapadu. Svaki korak koji ide ka tom cilju može naići na podršku Blinkena. Vašingtonski sporazum to takođe u potpunosti predstavlja – napominje Milić i dodaje da može da bude modifikacije Vašingtonskog sporazuma, ali da je centralni kurs jasan.

Izvor: Srbija Danas/Blic