Referendum u Srbiji: Šta nas čeka 17. januara?

Zašto je nezavisno pravosuđe važno za zaštitu ljudskih prava, kako će ishod referenduma uticati na to i da li je građanima važno da znaju kako funkcioniše pravosuđe? To su samo neke od tema društvenog dijaloga u susret referendumu o promeni Ustava, 16. januara. Prvi od tri takva susreta održan je u Beogradu, nastaviće se posle Nove godine u Novom Sadu i u Kragujevcu.

Samo osam odsto građana razume ili je informisano o čemu će se izjašnjavati na referendumu 16. januara. Ne treba zaboraviti ni nizak stepen poverenja građana u pravosuđe, koje se taložilo decenijama, upozorava struka.

– Srbija nažalost i to je naša procena, nema neku detaljnu istoriju dijaloga o ustavnim promenama. Premalo smo volje, znanja, vremena i energije ulagali u to da javnost ima pravo da zna kako će ustavi, koje oni iz budžeta plaćeni da ustave donesu, imati ishod i posledicu po njihove života. Naši dijalozi su prvi korak u tom smeru – kaže Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava.

Sama reforma Ustava, kaže struka, neće ni povećati ni ograničiti ljudska prava. Ali ako se promene ne dogode u pravosuđu, onda ona ostaju samo slovo na papiru.

– To znači da je potrebno osloboditi pravosuđe političkih uticaja. Ovo je važno, jer pravosuđe podložno političkim uticajima ne može da bude nepristrasno, a nepristrasnost je osnovni preduslov fer postupka – kaže dr Svetlana Nenadić iz Državnog veća tužilaca.

Vladimir Vinš iz Ministarstva pravde reko je da se vladavina prava ostvaruje i kroz veću nezavisnost sudske vlasti, što se kroz ove ustavne amandmane definitivno i postiže, imajući u vidu da se uticaj političkih grana vlasti na sudsku sada eliminiše.

– Više neće niti predstavnik izvršne niti predstavnik zakonodavne vlasti učestvovati u izboru sudija, već će to činiti telo sastavljeno od stručnjaka – ističe Vinš.

Ima i mišljenja da se time ipak neće obezbediti nezavisnost. Od 11 članova Vrhovnog saveta sudstva, Skupština bira četiri istaknuta pravnika, koji će teško zaštititi sudstvo od političkog uticaja.

– Ako pretpostavimo da će na ova mesta biti izabrana četiri istaknuta pravnika savršenih moralnih i intelektualnih kvaliteta i besprekornog obrazovanja i pravničkog znanja – oni mogu eventualno da svoje izdvojeno mišljenje objave na sajtu Visokog savet sudstva kao saopštenje, pa ko pročita, pročitaće. Preko toga mogu sva četvrorica da odu u Pionirski park i da otpočnu štrajk glađu i tu se završava sva njihova moć da zaštite sud od nedozvoljenog uticaja – kaže Branislav Manić iz Advokatske komore Beograda.

– Usvajanje promena je nužan, ali ne i dovoljan uslov ka funkcionalnom pravosuđu –
Problemi u pravosuđu posledica su i dugogodišnjeg urušavanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva. Podsećaju da je urušavanje kulminiralo reizborom sudija i tužilaca 2009. godine, kada je oko 800 sudija i oko 200 tužilaca izbačeno bez obrazloženja i prava na pravni lek.

– Ako se na predstojećem referendumu građani opredele da podrže ustavne promene, to ne znači da ćemo se 17. januara probuditi u zemlji u kojoj je stanje idealno i u kojoj cveta vladavina prava. Usvajanje promena je nužan, ali ne i dovoljan uslov ka funkcionalnom pravosuđu i ostvarenju vladavine prava – kaže Nada Đorđević iz Društva sudija Srbije.

Vladavina prava kroz reformu pravosuđa, efikasnija borba protiv korupcije, pristup pravdi i pravičnosti za sve, zahtev je i EU.

– Naravno da je to važno zbog evropskih integracija, ali je presudan deo taj što građani unazad najmanje deceniju i više očekuju nezavisnije pravosuđe, efikasniju borbu protiv korupcije – rekla je Jadranka Joksimović, ministarka za evrointegracije.

Dijalog o ustavnim promenama nastavlja se posle Nove godine, 5. januara u Novom Sadu i 12. u Kragujevcu.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *