SRBIJA IZMEĐU ZAPADA I ISTOKA: Našu zemlju pritiskaju sa OBE STRANE – dve poruke Moskve upalile ALARME

Bivši diplomata Vladislav Jovanović kaže da je Srbija “pod oštricom mača”.

Red diplomatskih upozorenja Zapada, pa red “pretnji” u rukavicama i tobože zabrinutosti Istoka, a sve se odnosi na (ne)uvođenje sankcija Rusiji.

Ovako izgleda pozicija Srbije od 24. februara i nakon početka rata u Ukrajini – između čekića i nakovnja, a prostora za manevre je sve manje i pitanje je dokle može držati pravac neutralnosti.

To je sve jasnije i nakon izjave ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Bocan Harčenka, koji je rekao da se Moskva nada da Srbija neće promeniti stav o uvođenju sankcija Rusiji, i da takvo opredeljenje ne bi smatrala prijateljskim korakom.

– Ta nada (da Srbija neće promeniti stav o sankcijama) je dosta čvrsta, na osnovu izjava na najvišem nivou, ali i analize uzroka i niza razloga zbog kojih se Srbija ne pridružuje sankcijama. Reč je o razlozima koji su veoma važni za razvoj Srbije, a i većina stanovništva ne misli da treba podržati sankcije protiv Rusije – rekao je Bocan-Harčenko za Radio-televiziju Vojvodine.

Pre njega se, “sasvim slučajno”, povodom Srbije oglasio i patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril koji se dotakao bliskih odnosa Beograda i Moskve.

Rekao je, uoči proslave Dana pobede 9. maja, da je Prvi svetski rat izazvao Zapad i da su u njemu Srbi, kako je ocenio, “postali glavna meta zapadnih sila”.

– I poznata provokacija u Sarajevu: sve je imalo za cilj da Srbija, pravoslavna zemlja, po duhu bliska Rusiji, ali okružena zapadnim zemljama, prestane da postoji – ocenio je Kiril u besedi u glavnom hramu Oružanih snaga Ruske federacije u parku Patriot kod Moskve.

Dve ove poruke nistu stigle tek onako, jasno je da su odgovor na defile zapadnih zvaničnika koji su proteklih nedelja boravili u Srbiji a koji su poslali jednoobraznu poruku: ako misli u EU, Srbija bi trebalo da se priključi sankcijama Rusiji.

“Srbija pod oštricom mača”
Poslednji u nizu bio je nemački izaslanik za Balkan Manuel Saracin, koji nije propustio da kaže i da će jedna naznaka kojim putem će ići Srbija zasigurno biti formiranje i sastav vlade.

Pre njega je visoka zvaničnica Stejt departmenta Karen Donfrid posavetlovala da Srbija mora da razmišlja o tome ko je podržava, a ko ne bi voleo da uspe, te da su sankcije Rusiji na stolu.

Vladimir PutinFoto: Profimedia
Pitanje je koliko je prostor ostao Srbiji za manevar, i da li će prostor između čekića i nakovnja biti sve uži.

Bivši diplomata Vladislav Jovanović kaže da je Srbija “pod oštricom mača”, ali i da bi trebalo što duže istrajati u stavu koji sada zastupa.

– Rešenje je da se ne svrstavamo ni jednu stranu, jer smo vojno neutralni i politički nezavisni. Nismo mi ti koji treba da se odluče, nikome ne činimo zlo, ne pretimo a zato ni ne očekujemo da se preti nama. Verujem da ćemo uspeti da istrajemo u dosadašnjem pravcu, da se držimo sebe i svojih interesa. Treba da insistiramo na onome što smo već 200 godina, neutralni – smatra Jovanović.

“Buridanov magarac”
Ipak, potpuno drugačijeg stava je profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i bivši diplomata Ivo Visković. On smatra i da stav Srbije, kao male zemlje, ne znači mnogo suštinski već simbolički.

– Kažu da je Buridanov magarac umro između dva plasta sena, dvoumeći se koji da zagrize pa je na kraju umro od gladi. Mi se već duže nalazimo u toj poziciji, ali bilo bi nekorektno da kažem da je to isključivo posledica opredeljenja predsednika Vučića ili nekih drugih ljudi oko njega. Postoje i objektivni činioci koji nas čine nesposobnima da lako, jednostavno i bez velike cene donosimo bilo koju odluku – rekao je Visković, a preneo N1.

Istoričar i stručnjak Instituta filozofije i društvene teorije, Milivoje Bešlin, smatra da zapravo Srbija nije neutralna, već da se boji da svoje krajnje nepopularno opredeljenje i saopšti, te da je možda vreme da Evropa prestane da je spašava od nje same.

– Ako želi taj izbor da ima većinska Srbija, meni bi užasno bilo žao zbog toga i posledice toga i bile tragične, ja javno upozoravam na to da bi posledice toga bile tragične po nju. Ali ako to zaista želi, onda je vreme da Srbija počne da snosi konsekvence svojih izbora. Mislim da bi konsekvenca ovakvog jednog izbora u istorijskom smislu bila poražavajuća – kazao je Bešlin.

Rat u Ukrjini traje od 24. feburaura, a EU je najavila da se radi i na šestom paketu sankcija protiv Rusije, koji bi trebalo da uključi i embargo na uvoz nafte do kraja godine u zemlje članice EU.

Podrazumeva i sankcije pojedincima, među kojima su i poglavar ruske Pravoslavne crkve Kiril, kao i visoki vojni oficiri osumnjičeni za ratne zločine u mestima oko Kijeva, kao i za “nehumanu opsadu” lučkog grada Marijupolja na jugoistoku Ukrajine, koji je gotovo potpuno razoren.

Do sada su sprovedene sankcije koje ciljaju ruski ugalj, finansijske transakcije, transport, avio sabraćaj, uvoz i izvoz u Rusiju i isključivanje Rusije iz javnih ugovora i evropskih fondova i za ljude bliske Kremlju.

Izvor: Srbija Danas/Blic

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *